Biljana

Smena joj je kretala od 4. Uvek je dolazila malo ranije, da popije kafu i lagano započne posao. Više je volela da radi od 4 jer joj je teško padalo rano ustajanje. Ovako je, naspavana i bez obzira što će 8 – 9 sati provesti u kafani, drugu smenu više volela. Više posla značilo je i više para.

Biljana je radila kao konobarica u „Lazinom Teletu“ skoro pola godine. Ovu godinu pauzira na književnosti i nikako joj se nije vraćalo za Sombor. Nekako je sa svojima dogovorila da oni plaćaju kiriju za stan, a sve za život zaradiće sama. Previše joj se sviđao Novi Sad i za prethodne tri godine ga je jako zavolela. Kao da je ovde mogla da bude nešto što nikada nije smela u svom rodnom gradu. Nije to čak sebi uspevala ni da objasni.

Bila je podstanarka u Ulici cara Dušana, dvorišni stan. Nije bilo ništa posebno, ali je biлa zadovoljna. Mala soba, u produžetku nešto kao kuhinja, kupatilo. Imala je svoj mir.

Šetnja Futoškom, pa u Jevrejsku. Ta raskrsnica kod Futoške pijace je bila kao kapija za veliki za grad. „Odatle počinje centar grada“, tako je razmišljala. Jevrejska joj je nekada bila i preuska za gomile ljudi koji se tuda kreću. Večito glasan saobraćaj. Sve se nekako beskonačno proširi kada pređe pešački kod SNP-a. Širina. Mnogo manja gužva i frka. Preko samog trga, pored spomenika pa levo, kroz Portu. Taj deo je obožavala.

Ulaz u sred Laze Telečkog. Jako voli tu ulicu.

….

U „Teletu“ je dočekala Sanja, ona je završavala smenu. Biljana nije imala pojma da je Sanja radila prethodnu i jako joj se obradovala. Sanja je bila izuzetno zgodna, prethodno treniranje rukometa ocrtavalo se na odličnoj guzi, malo jačim listovima i zdravom držanju. U licu nije bila lepotica, ali retko ko je mogao ostati ravnodušan na takvo telo. Izuzetno spretna i okretna uvek je radila „ozbiljnije“ smene zato se Biljana i iznenadila što je vidi. Uobičajen poljubac u obraz i brzi okret po novu turu pića.

„Otkud da radiš prvu?“
„Ma uletela sam na frku, a vraćam se i večeras ima neka promocija Sangrije ili nemam pojma.“
„Ti Mačko, kakva si?“ Sanja je bila u tom maniru, ortak lik.
„Jel` bilo neke akcije ovih dana?“ Pitala je i namignula.
Biljana se samo nasmejala, navikla je na takve razgovore sa Sanjom. Sviđala joj se baš zato što je bila neposredna, direktna, spontana.
„Hej Mačko evo ti kartica, ovima još nisam naplatila, biće bakšiša sigurna sam, kucaj sebi opušteno, vidimo se kasnije, vraćam se do devet“.

Biljana je već duže vreme bez ozbiljne veze. Ono što je i bilo ranije nije mogla da nazove uspešnim vezama. Sve je blo nekako površno i čak i kada se trudila, jednostavno nije „išlo“. Par puta je pripita imala neke kres momente,  ali ništa što bi otišlo dalje od toga.

Toliko to sve dugo traje da se navikla na taj osećaj. Pomirila se sa tim.

Presvukla je majicu u ženskom wc-u i proverila stanje na računaru. Smena je krenula. Sa razglasa je prepoznala pesmu. Bitlsi. „Here I stand head in hand, Turn my face to the wall…“. Odlična pesma, pomislila je.

Radni dan je krenuo u poznatom smeru.

Posla je bilo više nego što je bilo uobičajeno za ovo doba dana, na radost cele ekipe. Ipak je početak oktobra i tada Novi Sad počinje da jače i intezivnije da živi. To se osećalo po celom centru.

Nešto pre osam u „Tele“ je ušla Maja, Sanjina cimerka: „Ej, izvini Sanja me zamolila da joj ostavim neke majice, jel mogu ovde?“.
Maja je radila u obližnjoj knjižari i Biljana je znala iz viđenja.
„Naravno, možeš ih dati meni.“
Dok je Maja izlazila, Biljana ju je odmerila i držeći Sanjine stvari u ruci, osetla nešto čudno, kao neku vrstu ljubomore prema Maji. Ili prema Sanji. Nije bila sigurna. Da li zato što Maja deli protor sa Sanjom ili zato što ima nekog da joj pomogne, da donese stvari… Biljana je znala da se oseća usamljeno. Sve ju je to nekako zbunilo, ali i pre nego što je mogla da se ozbiljnije zamisli, u lokal je ušla ekipa koja će raditi promociju. U pitanju je bila „Sangrija“. Devojke su bile već obučene, usta našminkanih jarko crvenom bojom. Lik koji je došao sa njima ponašao se kao i svi likovi koji dolaze sa devojkama na promocije, kao da im je makro. Tako je razmišljala.

Imali su dogovor da osoblje može da pije, ne bi bilo prvi put da se ekipa opusti.

Biljana nije podnosila alkohol i nije ni imala iskustva sa Sangrijom.

Žurka se lepo zakuvavala, atmosfera je bila pozitivna. Smeh, glasna muzika, poznati likovi, posao se zaletao. Biljana se odlično snalazila, njen reon je bio nekoliko stolova u prizemlju i bila je sigurna da će bakšiš biti odličan večeras. Jedna čaša Sangrije dodatno je popravila atmosferu. Imala je osećaj kao da nešto ili nekog čeka.

Kada se Sanja vratila bilo je par minuta pre 9 i iznenađujuća gužva za to doba. Samo je utrčala, javila se poznatima, namignula Biljani i požurila u magacin da se presvuče. Osećaj da nekog ili nešto čeka više nije bio prisutan kod Biljane.

Ređale su se ture, Santana je muzikom bojio prostor. Promoterke su imale posla.

Biljana je bila u nekom posebno dobrom raspoloženju, svima se smejala, nazdravljala. Nije imala običaj da popije koju čašu, ali se nije ni ustručavala. Večeras joj je baš išlo.

Uhvatila je sebe da krajičkom oka gleda gde je Sanja. Reoni im nisu bili blizu, ali su se susretale kod šanka. Ekipa koju je Biljana služila je bila pozitivna, ne preterano zahtevna. Par momaka i devojaka koji su u svakoj sledećoj turi bili glasniji, veseliji, razdraganiji.

Do 11 je atmosfera bila u zenitu, Biljanu je Sangrija ljuljala savršeno. Stajala je za šankom i čekala sledeću turu kada je osetila nečiju ruku oko struka, potezom preko leđa, kao da je slučajno, ali daleko od pristojnog. U sekundi se beskonačno iznervirala, ne bi bilo prvi put da slučajni prolaznici i veseli gosti na bezobrazan način prave sebi prolaz. Pre nego je stisnula zube okrenula se i videla da je to bila Sanja. Bes je nestao i pretvorio se u nešto drugo. Toplina. Nije bilo zbog Sangrije. Sanja je bila u frci, oznojana, crvenih obraza, poručivala je turu… Iz šale je kukom dodatno gurnula Biljanu. Ponovo talas topline. Biljana je bila zbunjena. Sanja je sa tacnom odjurila na sprat, a Biljana nije bila sigurna kome treba da odnese piće. Dva koktela Mai-Tai i jedno pivo. Uzela je tacnu i krenula prema svom reonu, ali je bila potpuno sluđena. Shvatila je da nema pojma kome treba da odnese piće. Ovo joj se nikada nije desilo. Bila je tek pripita. Pogledom je tražila bilo šta bi je moglo podsetiti kome treba da odnese piće. Bezuspešno. Osećala je kao da je epicentar temperature na onom mestu gde ju je malo pre Sanja dodirnula.

Nije bila sigurna koliko dugo traži goste, već su počeli drugi da poručuju… Bila je beskonačno zbunjena. Krenula je da vrati tacnu, da se sabere, da vrati piće… Odjednom se Sanja ispred nje stvorila, bukvalno ispred nje, kao da su joj ruke zadrhtale, sve je palo sa tacne, pola od toga na Sanju…

Momenti u kojima se piće prosipa, gosti se izmiču, Sanja razrogačuje oči, sve pada, aplauzi, podsmesi, glasno smejanje…

Biljana je bukvalno ostala bez daha. Sramota, neprijatnost, strah…

Ritam kafane je brzo prekrio incident, posle par sekundi gosti su popunili rupu nastalu na mestu padanja pića, Sanja ništa nije imala na tacni, vraćala se po novu turu, čaše od koktela se bile u delovima, pivo iz flaše je penilo sa poda…

„Izvini Sanja molim te, nisam… Nisam…“
Sanja nije izgledala ljuto, brisala se, cela majica je bila mokra.
„Joj glupa sam, Sanja nisam htela…“
„Ma ok, mačko, dešava se jebiga i ja letim, jesi se posekla?“
Sanja je pokušavala da se obriše, ali nije bilo šanse, samo je otvorila vrata od šanka i otišla u magacin.

Biljana je stajala kao skamenjena. Prišao je gazda.
„Jesi ok?“. „Ajde pokupi staklo i šibaj dalje, opušteno.“

Znala je da se ovakve stvari dešavaju, njoj prvi put. Niko od gostiju nie stradao, nije velika šteta. Shvatila je da je njena zatečenost i zbunjenost posledica onog osećanja od pre sudara. Videla je da je i sama mokra. Krenula je u magacin.

Ušla je i krenula glasno: „Sanja, izvini, ovo mi se nikada nije desilo…“. Sanja je u tom trenutku skinula majicu i okrenula se samo u brusu Biljani.

„Mačko, dobro sam, nemoj se nervirati.“

Biljana je gledala.

Sanja je u sekundi otkopčala svoj brus i pokazala lepotu svojih grudi Biljani. Prišla joj i uzela majice koje su bila na polici iz Biljane. Ova je osetila Sanjin miris, zaslađen koktelom. Osetila je dodir.

„Vidi samo jel` se ova majica providi?“

Obukla je crnu majicu, malo veću i vezala je mašnu na struku.

„Ne vide se sise?“

Biljana je bila opijena.

„Jebem ti, a ovako ako zavrnem ove rukave hoće sevati?“

Biljana je blago klimala glavom.

„Jel si ti mokra? Hoćeš se ti presvlačiti, ima ovde još majica“

Od Biljane ni glasa.

„Šta je mačko, hoćeš da pazim da ovi skotovi ne upadnu dok se presvlačiš?“

„Mada, nemaš se čega stideti,“ Sanja ju je odmerila.

„Ne“ „Ja ću kasnije.“ Jedva se oglasila…

„Ok, kako hoćeš, sve ok, Mačko, plaćaš klopu…“

Sanja je odjurila nazad i pre nego je završila rečenicu.

Biljana se ubrzo vratila.

….

Ostatak večeri Biljana je provela u blagom ludilu, zbunjena. Nastavila je da radi, popila još koju sangriju, potpuno odsutna mislima. Nije tačno znala gde su joj misli bile. Znala je da je toplina bila prisutna.

Uspela je da završi smenu. Nije imala pojma da li su gosti primetili da je bila pogubljena, nekako joj je bilo svejedno. Više puta je morala da prebroji pazar. Svaki put bi dobijala drugačiji račun, drugačiju matematiku. U toj zbunjenosti nije ni primetila kada se veći deo osoblja pozdravio. I Sanja je otišla. Nije joj bilo krivo, nije znala ni kako da se oseća. Popila je još pola čaše Sangrije i krenula kući. Nije tačno znala o čemu razmišlja, samo joj se učinilo da je jako brzo došla kući.

Brzo je završila tuširanje i legla je u krevet. Tek kada je zatvorila oči, osetila je da je pristojno pijana.

Pred očima joj je bila Sanja. Kako joj se približava. Osetila je njen miris. Osetila je ponovo nalet topline. Ruka joj je krenula dole. Ispunjavala je toplina. Razmišljala je o Sanji. Dirala se. Nežno, a zatim i sve jače. Nije mogla da kaže o čemu je tačno razmišljala, samo, jednostavno o njoj. Toplina je postajala jača. Sve je postalo vlažno. Osećala je da je blizu da svrši, a onda je jedan deo mozga podsetio o kome razmišlja… Nije bilo nazad. Ispustila je uzdah, svršila je. Tada se zavrtelo, dovoljno je bila sabrana da zna šta je upravo uradila. Utonula je u dubok san.

Probudila se dosta rano. Bila je blago mamurna, nije navikla da pije. Otišla je do tuša. Skroz topla voda. Podsetila se šta je sinoć poslednje uradila. Nije mogla da prepozna da li je zbunjena, da li je stid ili nešto treće. Osetila je neko olakšanje ili neku slobodu… Počela je opet da razmišlja o Sanji…

PS: Inspiracija za tekst se pojavila nakon radionice koju je organizovala Grupa IZAĐI