deca, beba, plač, patakblog, juventus, viktor
Dva ipo dečaka

Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas

“Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan”, ove stihove sam beskonačno puta čuo, ovih dana na njih gledam, nekako, drugačije. „Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas“. Viktor se bori sa grčevima, a intezitet se povećava kako dolazi noć. Nekada se baš muči. Svašta smo probali i još ćemo probati kako bi ublažili bolove.

Prethodna nedelja je prošla u borbi sa nespavanjem i načinom kako izdržati radni dan. Petak ujutru sam mogao da prođem kasting za seriju „The Walking Dead“ bez trunke šminke.

Viktor je iskoristio lepo vreme prošle nedelje da debituje u prvoj šetnji.

Luka se navikao na bebu. Sada mu prilazi opreznije, ponekada ga i pomazi. Ja sam i dalje na potpunom oprezu kada se Luka zaleti prema bratu, ali i sam stičem poverenje u njihov odnos. Vidim još neke novine kod starijeg (jako mi je teško da izgovorim/napišem „stariji“): počeo je da imitira, posebno mene. Sa jedne strane mi je to beskonačno simpatično i zasmejava me, a sa druge strane je podsetnik na ogromnu odgovornost. Evo priznajem: uhvatio me je kako čačkam nos, šta mislite, šta je uradio? Još se oduševio kada je video da je to što je našao u nosu lepljivo i rasteže se.

 

Još uvek nisam krenuo u avanturu sa administracijom. Nisam još dostigao taj stepen duhovnog stanja koji mi je potreban da ostanem pribran i normalan u sudaru sa surovom realnošću ovekovečenoj u frazi: „Fali ti jedan papir“.
Zajedničko vreme provodimo tako što se organizujemo po principu: „hoćeš ti starijeg ili mlađeg?“. Sve ima svoje prednosti i mane. Mlađi voli da se nosi, nije preterano zahtevan i ne predstavlja opasnost po sebe i okolinu, ali ume i da ti dosadi jer, ako nije frka oko grčeva – spava. Stariji je definicija opasnosti po sebe i okolinu i sa njim je akcija zagarantovana, ali možete dobiti i poljubac. Koliko puta u toku dana pomislite: ’ajde neću sada ovo da uradim nego za pet minuta ili sutra, malo kasnije? E, to je privilegija koju sada nemam. Prepliće se kupanje jednog pa drugog, menjanje pelena, nošenje do podrigivanja, inhalacija, pevanje, igranje, grčevi, klopanje, presvlačenje…

deca-uče-da-plaču-insight

Da se pohvalimo, imali su Luka i Viktor zajednički nastup plakanja. Stereo. Savršeno su se nadovezivali jedan na drugog, kao Džordan i Pipen ili Paja i Jare. Neću ni da pomišljam kako to može izgledati u nekoj budućnosti.

Razmišljao sam koliko pelena izbacim nedeljno iz stana. Pa to je čudo. Da mogu da biram pronalazak ispod kojeg bi se potpisao u smislu profita to bi definitivno bile pelene. Na korak sam od toga da „poručim“ jedan kontejner samo za nas.

Svi prethodni redovi samo podsećaju na to da nije lako. U petak sam prilično iscrpljen došao sa posla (prethodno užasno nenaspavan), još su neke tužne vesti sve dodatno „otežale“ i nisam baš bio u raspoloženju. Luka, naravno, za to nije mario. U trenutku sam povisio glas. Desio se pogled. Jedan od onih koje pamtite ceo život. Bio je na ivici plača, očiju punih suza. Uf, knedla u grlu. Zaigrali smo se već u sledećih par sekundi. Luka je brzo zaboravio i oprostio. Takva su deca. Već sledećeg minuta se smejao naglas, iz sve snage. Ja nisam zaboravio. Izvini mali, volim te.

Tekst je prvi put objavljen na sajtu Bebac.com >>>

Podeli sa drugima