Kategorija

Dva ipo dečaka

Dva ipo dečaka

I tate plaču, zar ne?

Kada je dete dovoljno veliko, zrelo da mu možeš objasniti pojam smrti, da je neko umro? To pitanje sam postavljao sebi nekoliko puta, sve češće u poslednje vreme jer spektar pitanja koje umeju da postave Luka (7) i Viktor (5) prevazilazi čak i moju maštu. Još je kompleksije ako ne pitaju, nego ih čujem kako su samo nešto saznali, zaključili.

Naravno da ih ne držimo pod „staklenim zvonom“ i da su odavno uključeni u ozbiljne teme. Znaju obojica da Ana nema mamu, a da ja nemam tatu jer su umrli. To je nekako sraslo sa njima zato što nisu tu od pre njihovog rođenja. Mislim da nisu potpuno svesni svega jer imaju i dedu (Aninog tatu) i baku (moju mamu). Sa druge strane upijaju, gledaju TV, čitaju…

Opširnije

Dva ipo dečaka

Zašto sam sinu kupio pušku?

Jedan sam od onih koji se veoma protive obaveznom služenju vojnog roka. Svoj stav sam zastupao godinama u nazad kroz razne aktivnosti u vezi sa prigovorom savesti i bez lažne skromnosti, jedan sam od odgovornih što je Univerzitet u Novom Sadu bio prva visokoškolska ustanova u kojoj je bilo omogućeno civilno služenje. Ne bih da širim dalje tu priču u smeru na šta se pretvorila cela ta ideja, ali je potrebno pojašnenje da bih opravdao neke svoje postupke.

Opširnije

Dva ipo dečaka

Sinovi vs ćerke

Duže vreme sam u pokušaju da se ponovo pokrenem u pisanju bloga. Bez da tražim opravdanje, ali neke životne situacije i aktuelne prilike su mi bile ponor inspiracija, tako da je malo čega ostalo za bilo kakav kreativniji poduhvat izvan okvira svakodnevnih zafrkancija. Možda jednom budem pisao i o tome. Ipak, ovi pixeli & karakteri su, valjda, dokaz (samom sebi) da se vraćam pisanju.

Dve inicijalne stvari su me naterale da se ponovo logujem na sopstveni blog: sve ovo pisanije dobija svoju štampanu verziju (knjiga, braćo i sestre, a ne postovi i lajkovi) i tačka prevoja (rečnik matematike sa Fakulteta tehničkih nauka – op. aut.) je tekst Marka Dražića na portalu VICE.

Opširnije

Dva ipo dečaka

Tata, budi tu, svaki trenutak je važan

Pre par dana stigao mi je mail od strane UNICEF-a, kancelarije u Srbiji, u kojoj su me ljubazno zamolili da se uključim u trogodišnju kampanju, koju sprovode sa nekoliko ministarstava:  „Svaki trenutak je važan“. Cilj kampanje je da se poveća nivo znanja javnosti – pre svega roditelja i staratelja, ali i stručne javnosti, o značaju prvih 1.000 dana u životu deteta i uticaju koji ove prve tri godine imaju na celokupan kasniji život deteta.

Opširnije

Dva ipo dečaka

Druga strana priče

Postoje vrlo ozbiljne studije koje objašnjavaju kreiranje stereotipa o ženama i njihov položaj u društvu kroz analizu tradicionalnih priča i bajki. Ženski likovi imaju nekoliko zajedničkih crta. Sve one čiste po kući, spremaju obroke patuljcima, čekaju priliku da se dobro udaju, da po njih dođe princ na belom konju… Ako bi ulazili u dublju analizu čak su i negativni likovi zle veštice, dok sa druge strane postoje dobri i plemeniti lovci. Ovaj tekst se neće baviti temom iz tog ugla. Ali, hajde da ponudimo drugu stranu priče.

Opširnije

Dva ipo dečaka

Kako sam pobedio čekanje u redu (radni naslov: Nisam u redu)

Kao da nam nije dovoljno akcije u životu uz podizanje dvoje male dece: Luke (3 godine i 8 meseci) i Viktora (1 godina i 8 meseci) nego stalno sebi život postavljamo u kategoriju extremni sport. Bez da vas opterećujem detaljima ali: promena posla i kupovina automobila na kredit. Pomenuta finasijska egzibicija je na Anino ime pa smo pravili reorganizaciju kućnih finansija. Ne, nismo uopšte u fazonu nekih striktnih podela, ali je dogovor da ja na sebe preuzmem plaćanje režija. Opširnije

Dva ipo dečaka

Naš prvi dan u vrtiću

Prvi Viktorov (17 meseci) dan u vrtiću, Ana i ja čekali smo sa strepnjom. Jeste da smo imali relativno sveže iskustvo sa Lukom (tri i po godine), ali nas je baš to i brinulo. Kod Luke je sve išlo prilično lako, a mlađi brat mu je sušta suprotnost. Otuda briga.

Opširnije