Dobili rezultate: imamo kandidu!

Odmah da pojasnimo, ovo nije recept, a još manje uputstvo kako da izlečite kandidu. Ovde pišem kako se Luka rešio kandide. Mali veseli bandit od skoro 3 i po godine koji sve voli da jede.

Sve je počelo prilično lošim rezultatima pre mesec dana: od tri uzorka koja smo odneli na analizu, u jednom je evidentirana gljivica kandida, a u dva je rezultat čak glasio, pored prisustva gljivice i: velika količina.

Sigurni smo da je u pitanju posledica par meseci borbe sa kašljem, temperaturom, virusima.

Startovali smo sa guglanjem. Moja mama je bila kod nas kada smo doneli loše rezultate i počeo sam da čitam šta sve Luka ne bi trebao da jede: hleb, mleko, jogurt, krompir, voće, slatko… Baka je rekla: „Kuku, pa šta će dete jesti?“.

Spisak dozvoljenih stvari je bio kraći od zabranjenih namirnica, pri tome je bilo i nekih egzotičnih stvari poput artičoke, špargle, kinoe, kokosovog, susamovog ulja… Ana je posavetovala vrlo popularnu Facebook grupu  „Mame Novosađanke“ i rešili smo još tu noć: menjamo ishranu iz korena. Poručli smo Aloe vera gel (ostavljam link ka ženi koju smo kontaktirali #nijemiklijent), dodatne vitamine, propolis i podsetili se cele priče oko hrono ishrane.

Shvatili smo da moramo Luki objasniti da nas čeka borba protiv bakterije (znam da nije bakterija ali mi je tako bilo lakše da objasnom sinu) i da mora da sluša. Dogovorili smo se da ćemo praviti žurku kada pobedimo. Luka je prihvatio: „Da pobedimo bateriju“ (nije slovna greška, tako je Luka „krstio“).

Poseban roditeljski izazov je bio kako objasniti malom čoveku od tri godine kako njegov dve godine mlađi brat sve sme da jede. Borba u najavi.

Hrono lepinje u borbi protiv kandide

Prošle godine sam uz pomoć hrono ishrane „skinuo“ dvocifren broj kilograma i neke navike sam se trudio da zadržim. Jedna od stvari koje su me radovale, bile su popularne „Natašine 5 minuta lepinje“ koje sam ja malo modifikovao. Evo recepta (jako sam ponosan što sam ih savladao, a bogami i unapredio):

  • jedno jaje
  • mala kašika sode bikarbone
  • mala kašika soli
  • jedno kiselo mleko (i malo više) ili pred kraj čak i kefir (oko 2dl i malo više)
  • 2 x 2 dl brašna (jeste, merio sam iz čaša) i moj savet je mix: spelta i ovas, mada je dobar mix i spelta i ječam ili ovas i heljda.

Sve navedeno se pomeša (ponekad sam dodavao malo mlevenog lana i malo suncokreta u zrnu) i onda „magic touch“: sa malo kisele vode i ostavim da odstoji (najbolji rezultat je bio 45 minuta – taman koliko traje poluvreme – Forza JUVE).

Rerna se sa tepsijom ugreje na preko 200 stepeni, onda papir za pečenje dole, oblikujem lepinje (kao sa TV-a, prvo ruke namažem maslinovim uljem) i po njima malo pospem origana. Sve se „krčka“ 10 – 15 minuta.  Lepše su kad se zapeku…

Nazvali smo ih „Lukine lepinje“, da sve malo „dramatizujemo“ ili da napravimo „dodatnu vrednost“ – rečnikom marketinga.

Lukine lepinje

Pola sata pre svakog obroka pili smo Aloe vera gel. Još ranije sam spominjao da smo Luki pričali o Asterixu i Obeliksu i da ima prilike da gleda crtaće. To se pokazalo odličnim jer je Luka par puta dnevno pio „Čarobni napitak“ od kog je postajao jači. Storytelling je „majka marketinga“, dobra priča sve „prodaje“.

Lepinje su su bile obavezan deo doručka, nosili smo ih u vrtić da budu zamena za hleb, često su bile deo večere. Uz to je išao puter i mileram (Luka je zvao „mireman“), a odgore se mogla naći sitno seckana slaninica ili kuvano jaje.

Druga opcija doručka je bio kefir i ovsene pahuljice, zrna suncokreta, susama, golice, malo mlevenog lana.

Najteže je bilo odsustvo mleka. Lukin omiljeni obrok je keksa i mleka. Ana je čak u jednom trenutku našla recept za mleko od badema. Nismo ga ubedili. Sreća pa je Viktor manje probirljiv, nije se bacilo.

Ručak protiv kandide

Ana se zaista potrudila da Lukina hrana zadovolji kriterijume u borbi protiv „baterije“, a sa druge strane da bude raznovrsna:

  • Kada spremate špagete, uz sos od junećeg mesa idu rezanci od tikvica umesto testa. Bez kupovnog paradajza ili kečapa, pogađate? Šećeri…
  • Keks od badema, oraha, rogača, cimeta, susama, vezanog jednim jajetom i par kapi stevie, a sa par kašika maslinovog ulja
  • Musaka je od patlidžana i/ili tikvice uz juneće meso, crni luk, biljne začine, maslinovo ulje…
  • Pašteta od barenog pilećeg mesa, uz beli i crni luk, mlevene kroz sitnu šajbnu mašine za meso, sa začinima i mladim sirom/mileramom koji je dozvoljen u antikandida dijeti…
  • Sarme od svežeg kupusa (koliko god komplikovano zvučalo, ukusno je… Listovi se odvoje i blanširaju na kratko, potapaju se na par minuta u ključalu vodu i odmah vade, kako se ne bi raskuvali. Lakše se savijaju, a ne pucaju kao sveži. Filuju se i slažu u vatrostalni pleh, naliju vodom i zapeku u rerni. U fil je osim mlevenog junećeg mesa, crnog/belog luka i biljnog začina, obično išla jedna rendana keleraba, umesto skrobastog pirinča, a fil je na samom kraju povezivan jajetom)
  • Umesto soka, ceđeni grejp (obično žuti), zaslađen sa par kapi tečne stevie (najmanje 95%)
  • Od voća samo Greni smit jabuke

Jedine grickalice koji smo davali malom čoveku su bili: „Basket“ – Štapići sa speltom.

Shvatili smo da trebamo biti uporni i da nas ovakav režim možda čeka i mesecima. Jutra su bila uzbudljiva, pisao sam o tome. Negde smo pročitali da malo odstupanje u toku „borbe“ može da znači odlaganje dobrog rezultata. Tešili smo Luku da moramo da pobedimo „bateriju“, a onda pravimo žurku…

Drugo testiranje na kandidu

Posle mesec dana odlučili smo da testiramo dokle smo stigli. Verujte mi da kada sam preuzeo rezultate u laboratoriji odmah sam ih pročitao i sav srećan krenuo prema autu da javim lepe veste, zastao i vratio se u laboratoriju i bukvalno pitao:
Izvinite, mi smo radili analize na kandidu…“,
Ljubazna žena za šalterom: „Da, izvolite?
Ja: „Rezultati su negativni jel to znači da smo pobedili?
Žena za šalterom: „Tako je, rezultati su negativni.
Ja: „Ali imali smo pre mesec dana veliku koncetraciju i u pitanju je dete od tri godine.
Žena za šalterom: „Pa bravo!

Dolazak kući i skakanje: „Pobedili smo bateriju“. Luka nije mnogo kontao, ali je skakao. Viktor je tapšao i vrištao. Za čast smo poručili picu za svo četvoro. Klopali smo tako da se Luka dva puta budio u toku noći da pije vodu. Ujutru se upiškio u krevet. Ako, bila je žurka…

Još roditeljskih avantura možete pročitati u knjizi “Dva i po dečaka“ Savršen poklon za buduće ili „sveže“ roditelje. Poruči knjigu za samo 230,00 dinara.

PORUČITE KNJIGU

Podelite!

HOĆU DA DELIM

HOĆU DA DELIM