vrtić, novi sad, prilagođavanje

Pomislim nekada da ovaj prostor previše koristim za kukanje, ali zaista pišem o stvarima kada nam se dešavaju. A možda ovo i nije „kukanje“, nego samo konstatacija stanja.

Umesto uvoda:
Naš tricikl sam već opisivao u avanturama. Početak druženja sa tim vozilom je počelo neposredno posle Lukinog prvog rođendana. Već sledećeg jutra sam pokušao da ga osposobim u ubacim bateriju na odgovarajuće mesto ne bih li mogao Luki da priuštim maksimalan užitak. I tu je bila zvrčka: mesto na kome je trebalo da ulegne baterija je bilo „blokirano“ delom kormana. Jel znate onaj momenat kada se osećate kao magarac u sudaru uputstva za upotrebu i realne situacije? E, taj momenat: vrtim ja taj bicikl i vrtim uputstvo i guram bateriju i osećam kako mi pritisak raste i razmišljam kako ću da pregrizem točkove… Uspeo sam nekako, na silu da uguram bateriju (posle sam nekoliko puta zažalio i to sam opisao u tektovima: Kud ja nisam – ti ćeš doći! Gde ja stadoh – ti produži i Kako smo učili da vozimo bicikl?), ali sam glasno podelio razmišljanje sa ukućanima: „Kreten koji je ovo smislio, sigurno nikada nije probao da ugura bateriju na predviđeno mesto, jer da je probao video bi da se debelo….“

vrtić, patakblog, novi sadLuka prvog septembra kreće u novi vrtić i Ana je bila na roditeljskom sastanku, gde smo čuli da je prema novom uputstvu „psihološko – pedagoške službe“ potrebno da prođu period prilagođavanja. Prvi dan je planirano da u vrtiću bude od 08:50 do 09:30, a drugi dan od 08:00 do 08:30. Cele prve nedelje će ići kući pre spavanja, a preporučili su nam da one tamo (treće) nedelje dolazimo po decu do 14:30. E, to je uputstvo. Gde je tu problem?
Cela Lukina grupa je iz svog vrtića prvog jula prebačena u drugi vrtić (letnji režim rada) bez bilo kakvog prilagođavanja. Možda je trebalo, jer sam ga ostavio u pogrešnu grupu prvi dan. Da, tata je ispao smešan ali sin mi je komunikativan i ušao je u učionicu pre nego što sam ja proverio da li sam na pravom mestu i počeo da se igra sa decom – ja sam pomislio da je sve kako treba. Prvog avgusta Luka i njegovi drugari su prebačeni u treći vrtić (nastavak letnjeg režima rada). Pogađate, bez bilo kakvog prilagođavanja. I tu smo prvi dan lutali hodnicima. Tu nije kraj. Lukini drugari su od 22.08. do 01.09. u svom starom vrtiću – onom sa početka teksta. Mi smo malog čoveka poslali kod bake prošle nedelje, a do prvog septembra ćemo „žonglirati“. Ako se vratite na početak nabrajanja shvatićete da su deca imala tri preseljenja u tri meseca i sada im se za četvrto preseljenje sprema period prilagođavanja.
Reč dve i o prilagođavanju. Ideja je da prvi dan Luka doručkuje kod kuće i da dođe na sat vremena da se igra sa drugarima dok je neko od roditelja tu. To znači da će se rasplakati kada budem hteo da ga odvučem od ekipe. Drugi dan je zamišljeno da dođemo da doručkuje pa onda idemo kući. Ovde ćemo verovatno i Luka i Ana i ja plakati. Ona nedelja gde ćemo ga, kada je najsanjiviji, odvlačiti iz vrtića još nije dobila projekciju u mojoj glavi. Znam samo da će biti uzbudljivo. Sa onom preporukom da pokupimo decu do 14:30 one tamo nedelje još nisam uspeo da se „obračunam“ u glavi. E sada da dodam i ovo: kako to da izvede zaposlen roditelj? Ana je predložila da iskoristimo period privikavanja pa da i Viktor pravi društvo bratu.
Sigurno je jasna paralela sa početkom teksta, onim koji sam nazvao „Umesto uvoda“. Ako nije, evo da malo parafraziram sopstveni citat: „Kreten koji je ovo smislio sigurno nikada nije probao da ostavi dete u vrtiću po tom uputstvu, jer da je probao video bi da se debelo….“
PS: a zamislite da je neko u tom humanom momentu, kada je mislio na decu i smišljao period prilagođavanja stavio prst na čelo i pitao se na primer:

– Kako bi bilo najbolje da se izvede boravak dece kada su u pitanju braća i sestre? Da li je bolje da idu u isti vrtić ili…?

– Kako se rešava problem koji ima svaka zaposlena žena koja mora da se vrati na posao pre prvog rođendana deteta kada za taj kriterijum postoji mesta za 23 (dvadesettroje) dece za ceo grad Novi Sad – u državnim vrtićima?

– Šta je sa roditeljima koji rade do 16 ili neverovatnih 17 časova, a radno vreme vrtića je do tada? Ko ih i kada kupi?!

Slobodno nastavite niz sa pitanjima…

Tekst je prvi put objavljen na sajtu Bebac.com >>>

 

Još roditeljskih avantura možete pročitati u knjizi “Dva i po dečaka“ Savršen poklon za buduće ili „sveže“ roditelje. Poruči knjigu za samo 230,00 dinara.

PORUČITE KNJIGU

Podelite!

HOĆU DA DELIM

HOĆU DA DELIM