Dva ipo dečaka

(Ne)uspešan pokušaj pravljenja pasoša za dete

Sada ću da vam ispričam kako je to bilo. Krenuli mi u petak da zamenimo Luki pasoš, a da dotični dokument prvi put u životu dobije Viktor. Ne, nije razlog podnošenja zahteva strah od rezultata izbora, planiramo neko more, a kako Srbija još uvek nema more, potreban nam je ovaj dokument.

Ja sam jedan od onih koji je u večitoj zavadi sa administracijom pa je sve pripremne radnje uradila Ana i samo me obavestila: petak 18:30. Dobih i podsetnik u google kalendar – pobogu 21. vek je. Skoro sam slušao odlično iskustvo dragog prijatelja i kolege prilikom prijave novorođenčeta, sve je uradio brzo, baš kao što su najavljivali na televiziji. Iskreno je dodao da nije siguran kako bi ceo proces izgledao da su kojim slučajem mama i beba izašli za vikend, ali to sada nije važno.

Ana nas je redovno prijavila u SUP-u (preko interneta), platili smo uplatnice, ispratili baku na autobus i eto našeg malog jata ispred kancelarije. Prijatna žena nije nas ni pogledala kada smo ušli, poker face, vidim da je aktivna na Viberu. „Ok“, pomislim ja, „petak je pola 7, neće baš svako uvek da bude nasmejan kada vidi dva mala bandita“.

Oni što prate sport znaju za pojam „no look pass“, upotrebom te tehnike nam se žena obratila: „molim vas za lične kartu i tatu i mamu“. Mi predali. „Molim državljanstvo za dete koje prvi put pravi pasoš“, Ana poput prave spremljene štreberke kao iz pištolja: „Na sajtu piše da od vas možemo zahtevati taj dokument i da ga vi obezbeđujete”. Evo citata sa sajta: “Nadležni organ je dužan da reši zahtev u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.  Žena potpuno smirenim glasom: „Tako je, samo se izvod čeka po nekoliko meseci, čekamo rešenja iz oktobra“.

Pad sistema u mojoj glavi.

Sledeći je unutrašnji monolog: „Od oktobra? Kog oktobra? Jel te izvode kukičaju ili vezu sa zlatnim nitima ili se upisuje gromom u kamenu kada mu treba nekoliko meseci! Pa da je od matičara krenulo na drugu stranu sveta stiglo bi od oktobra. Pa put oko sveta za 80 dana je trajao toliko krajem prošlog veka…

Ipak racionalni deo počinje da se uzdiže, bori se sa mojom moždanim naprezanjima potrebnim za sarkazam i ironiju i isplivava: „Čekajte, pa imamo državljanstvo kada sam ga prijavljivao!“ izgovaram ja tonom pobednika, onako kako bi to Miloš Žutić izgovorio.

Ali državljanstvo ne sme da bude starije od godinu dana“, rekla je, znate već ko.

Mozak odustao.

Mali plavooki bandit od 16 meseci je bauljao po kancelariji i mahao rukama. Bio je na čudnom mestu, ali tu su bili njegovi mama, tata i brat i osećao se bezbedno. Imao je prelep osmeh i baš je nekako bio meden. Ali. Ali nije imao državljanstvo koje nije starije od godinu dana. On je takav sumnjiv sistemu. Jeste da je i on lično jedva nešto stariji od godinu dana ali „ne-lezi-vraže“, sistem je to moj bato. On nema validan dokument kojim bi garantovao da nema nekih trange-frange kombinacija sa državljanstvom. Mada kada ga bolje pogledam… Stalno slušam na TV-u za te razne lopovčine i probisvete da im je „slučaj zastareo“, kontam da se to praktično desilo i mom sinu. Zastarelo mu državljanstvo. Dok su moje misli pokušavale da logično slože celu sliku mali čovek se ukakio. To je bio njegov odgovor na situaciju: „Pokakim vam se na sistem“.

Viktor Pataki – lice kome je zastarelo državljanstvo

Opcija je bila da na licu mesta podnesemo zahtev i on će brže bolje stići do Viktorovog drugog ili trećeg rođendana ako sve bude išlo po planu. Uplašio sam se, možda mu kasni pasoš pa propusti matursku eskurziju. Šta zna administracija šta je eskurzija?

Odlučili smo da obavimo samo slikanje sa Lukom i da proceduru bar za njega završimo. Stariji brat „sumnjivog lica“ je bio dobar, čak je mahao kameri dok je bilo slikanje pa je procedura malo potrajala. Kada mu je prijatna žena rekla da je gotovo i da može da izađe, Luka joj je rekao: „Nije gotovo, hoću još da se slikam“. Ubedili smo ga da napusti kabinu. Predložio sam Ani glasno: „Hajde videću ja oko obaveza pa ću lično kod matičara ili gde već treba u ponedeljak ili utorak da podnesem zahtev za Viktora“. Prijatna žena se uključila: „Pa to, i onda bude gotovo odmah, isti dan.

Mozak je drugi put odustao.

Negde je neko u tom trenutku u biblioteku vratio knjigu: „Autostoperski vodič kroz galaksiju“.

Podeli sa drugima