Svakodnevica

Ovaj blog je o vakcinama

U zenitu mog momčenja po Novom Sadu (čitaj: latentni alkoholizam) ugostio sam ekipu drugara iz rodnog Zrenjanina. Među njima je bio i lik koji je oduvek bio nezgodan. Poslednji upisani pojam je eufemizam u odnosu na ono što je on radio u životu ali, to sada nije presudno za ovu priču. U nekom trenutku druženja (čitaj: oko četvrtog piva) u razgovoru napomenem da u Novom Sadu postoji lokal u kom se nalazi avion MIG 21. Istog trenutka od dotičnog kreće zafrkavanje i podbadanje: “Jeste, baš je ceo avion u kafani”, “Patak pređi na limunadu, počeo si da lupetaš”, “Znam ja da se ti ložiš na Novi Sad, ali brate avion…”.

Prilično iznerviran, pozovem taksi i eto nas za pola sata u legendarnom prostoru “NS Time”-a. Uđemo mi u preuređeni hangar, sednemo pored šanka i ispred nas – avion. MIG 21. Krilima i kabinom. Ja samozadovoljan i pobednički nastrojen: “I, jel ima MIG 21?”. A gorepomenuti lik: “Ma daj Patak, nema šanse da je ovako mali”. Ja unezveren, pogubljen pitam: “Pa dobro šta je onda ovo ako nije MIG 21!!!???” Ekipa za stolom se smeje, čak i oni koji su do tada bili na “mojoj strani” su postali skeptični. “Stvarno izgleda manji, možda je neki avion za vežbanje.” Razmišljam skoro naglas: “Pa da, od svih MIG – ova koje ste u životu videli u kafani, ovaj vam se čini najmanji…” Potpuno sluđen, krenem ka toaletu i na jednom stubu vidim plakat napravljen od isečaka iz novina u kojima su teme o liku koji je kupio MIG 21 sa nekog otpada i postavio ga u svom lokalu u Novom Sadu. Nekoliko tekstova. Vratim se za sto i pozovem ih da pogledaju. “Ma daj bre Patak, jel ti stvarno veruješ da je neko kupio avion na otpadu i stavio ga u svoj lokal, pa nemoj da si lud…”

Samo zamislite scenu u kojoj stojim pored stola za kojim sedi pet drugara, naslonjen na stub na kom se nalazi plakat sa isečcima iz novina, ispunjen tekstovima o čoveku koji je kupio avion MIG 21 i postavio ga u svoj lokal, iza mene je avion MIG 21, u svojoj prirodnoj veličini. Četvorica od petorice drugara mi ne veruje da u Novom Sadu postoji lokal u kome se nalazi avion MIG 21.

Malo je duži uvod, ali je scena identična kada se radi o temi vakcinacije. Jednako apsurdna, jednako istinita i neuporedivo opasnija.

Skoro sam pročitao tekst Alekseja Kišjuhasa u Danasu na temu činjenica u vezi sa vakcinama. Priča koja je plasirana oko povezanosti autizma i vakcina je dokazano plaćeni plagijat (plaćen je 55.000 britanskih funti). Studije iz 2001., 2002., 2005. i 2012. godine (sa uzorkom od 14,7 miliona dece) ne pokazuju nikakvu (apsolutno nikakvu, nula bodova, ništica) vezu između autizma i vakcinacije.

Sa druge strane, vakcine sprečavaju bolesti koje su bile odgovorne za smrt 1,7 milijardi života. Zahvaljujući ekspanziji vakcinacije dece, smrtnost od zaraznih bolesti je smanjena za 74%.

Prethodni period smo obilazili bolnice, Ana i Viktor su provodili dane i noći na raznim odeljenjima. Evo vam primer našeg iskustva: deca koja su vakcinisana, a nisu preležala boginje su morala biti u izolaciji, kada je na primer reč o odeljenju dečije onkologije u Novom Sadu. Razlog je što deca koja su na terapiji zračenjem ili citostaticima, izuzetno su imunokompromitovana i boginje bi mogle postati ozbiljan problem. Na moje pitanje: “A šta sa decom koja nisu vakcinisana?”, doktorka je samo duboko uzdahnula i slegla ramenima.

Mojim prijateljima sa početka priče, teorija zavere o stvarnom avionu MIG 21 u lokalu u Novom Sadu prolazila je i pored toga što smo mogli da sednemo u kabinu baš tog aviona. Posledice su bile moj povišeni krvni pritisak i pojačana moždana aktivnost (pokušavao sam da shvatim kako je navedena situacija moguća). Iskreno se nadam da roditeljima koji podržavaju teoriju zavere oko vakcinacije dece i izbegavaju ovu zakonsku obavezu, neće doći u situaciji da im doktor slegne ramenima i onemoguće svoje dete da dobije zdravstvenu negu dostupnu u civilizovanom svetu. Posledice bi bile, slutim, tragične.

Podeli sa drugima