Priprema za „njihovu sobu“

Da li znate one komedije sa gomilom padova i jurnjava, sa zapletom kao iz crtanih filmova? E, baš tako nam nekada izgleda svakodnevica. Luka (4 godine uskoro) i Viktor (2 godine uskoro) su postali prava ekipa, pajtaši.

Dugo sam oklevao da razmišljam o pojmu „njihova soba“ iz jednostavnih razloga poput: stan relativno mali, mlađi će se još izvesno vreme boriti sa pelenama, stariji nije svestan kako može da povredi mlađeg… Ali gomile igračaka sručene po dnevnoj sobi, beskonačna staza minskog polja sa gusto raspoređenim kockicama, desetine-stotine-hiljada sudara automobilčićima i večito otimanje oko igračke koju, baš u tom trenutku, trebaju obojica, dozvolile su mi da i ja (Ana već neko vreme zagovara tu temu) počnem da razmišljam o njihovom kutku.

Prošlog vikenda smo planirali neku kupovinu, ja predložim da svratimo da pogledamo tepihe i slično (inspirisan blogom drage poznanice mamaonline) i da svratimo u Galeriju Podova u tržnom centru Big.

Kako su prešli prag prodavnice kao da ih je neko uključio u struju (ili krenuo sa snimanjem pomenutih komedija). Već su više puta primenjivali tehniku zbunjivanja roditelja kada krenu na dijametralno suprotne strane. Tada mi prave dilemu da li da jurim (ili pratim pogledom) mnogo bržeg starijeg Luku ili mnogo sporijeg ali opasnijeg i po sebe i po okolinu, mlađeg Viktora.

Ipak spojili su na mestima nekih velikih rolni tepisona sa šarenim motivima ulica. Tu su izgledali kao ja kada krenem da vozim po Novom Sadu ili Beogradu dok traju ova raskopavanja – zagledani u „plan grada“. Skontali su da rolna okrenuta tako da su morali da se okrenu i gledaju kroz noge. Ok. Malo sam im i ja pomogao.

Viktor je tada demonstrirao svoj stepen kreativnosti da napravi čudo: svoj kačket je ubacio, nekako između tih velikih rolni tepisona. Scena u kojoj ja pokušavam da izvučem kačket je izgledala kao da me izbacuje (ili ubacuje) ona starinska mašina za valjanje testa (ili pravljenja rezanaca). Ostaćete uskraćeni za tu fotografiju.

Dok sam se uspravio Luka je zapazio tepison sa motivima STAR WARS-a. I pre nego da sam ga ja ubedio da nije kod kuće i da nije lepo… tepison je već bio „odrolan“ a pred nama se pokazao ozbiljan Okršaj X-wing-a i  TIE Fighter-a. Viktor je krenuo da pevuši temu i pomenutog filmskog klasika (to bi teško prepoznao bilo ko osim Ane i mene).

Beskonačno ljubazna žena je vraćala tepison na mesto dok sam se ja uputio u novu jurnjavu za malim banditima. Sasvim pristojan slalom između vinila pa sa druge strane do laminata i eto njih na nekoj gomili tepiha. Viktor je toliko bio oduševljen šarama i jasno pokazivao svoje oduševljenje da je prikupio simpatije jedne bake u prolazu. Ona je toliko bila oduševljena njegovom reakcijom da sam pomislio kako će žena da mu kupi tepih.

U tom trenutku smo Ana i ja mogli da zaista malo pogledamo odličnu ponudu. A onda je jedan tepih privukao Lukinu pažnju. To je bio fudbalski teren (časna reč, fudbalski teren, pogledajte>>>). Tu smo se zadržali „malo duže“. Gledali smo neki šareni tepih sa kućama i automobilčićima (pogledajte na šta mislim>>>) Pojam vremenskih rokova je jako teško staviti u bilo kakve okvire – recimo da smo izgubili status atrakcije u prodavnici – valjali su se dok nismo dosadili. Ipak, za kraj, Luka i Viktor su se potrudii da nas zapamte.

Jurnjavu su ubacili u najveću brzinu. Na kraju su morali da sednu i da se odmore.

Ana i ja se nismo još dogovorili oko njihove sobe. Jedino što znamo da će za njihovu sobu biti tepih sa temom fudbalskog terena, ili onaj kao ulica, ili onaj što je kao 3D ulica, možda onaj sa dinosaurusom…

Evo i video dokaza kako je bilo:

 

TEKST JE SPONZORISAN OD STRANE GALERIJE PODOVA

PS: Iskreno hvala divnoj ekipi iz Galerije podova iz BIG-a u Novom Sadu, posebno Bojani!