Tag

administracija

Dva i po dečaka

Kako sam pobedio čekanje u redu (radni naslov: Nisam u redu)

Kao da nam nije dovoljno akcije u životu uz podizanje dvoje male dece: Luke (3 godine i 8 meseci) i Viktora (1 godina i 8 meseci) nego stalno sebi život postavljamo u kategoriju extremni sport. Bez da vas opterećujem detaljima ali: promena posla i kupovina automobila na kredit. Pomenuta finasijska egzibicija je na Anino ime pa smo pravili reorganizaciju kućnih finansija. Ne, nismo uopšte u fazonu nekih striktnih podela, ali je dogovor da ja na sebe preuzmem plaćanje režija. Opširnije

17. 07. 2017.. | Ostavite komentar
Dva i po dečaka

Probaj da koračaš u mojim cipelama

Na samom početku pisanja bloga podelio sam strahove koje imam u vezi sa dolaskom bebe na svet: kako će se stariji i mlađi brat slagati? Tačnije, brinuo sam za Lukine reakcije. Nekako, nisam mislio da Luka može biti ljubomoran, rano je krenuo u vrtić, često imamo goste, nije navikao da je sve baš po njegovom.

Sa druge strane nisam mislio ni da će biti u ne-znam-kakvoj euforiji jer sam svestan da je previše mali. Prvih dana sam šablone Lukinog ponašanja tražio u okvirima koje sam naveo u prethodnim redovima ali ih nisam prepoznavao. Iskreno, zbog toga sam čak bio i zadovoljan. Sve vreme je bilo prisutno odsustvo reakcije. E, to je izgleda problem.

Opširnije

29. 11. 2015.. | Ostavite komentar
Dva i po dečaka

Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas

“Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan”, ove stihove sam beskonačno puta čuo, ovih dana na njih gledam, nekako, drugačije. „Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas“. Viktor se bori sa grčevima, a intezitet se povećava kako dolazi noć. Nekada se baš muči. Svašta smo probali i još ćemo probati kako bi ublažili bolove.

Prethodna nedelja je prošla u borbi sa nespavanjem i načinom kako izdržati radni dan. Petak ujutru sam mogao da prođem kasting za seriju „The Walking Dead“ bez trunke šminke.

Viktor je iskoristio lepo vreme prošle nedelje da debituje u prvoj šetnji.

Opširnije

23. 11. 2015.. | Ostavite komentar
Dva i po dečaka

Viktore, sine, državne službe ti žele dobrodošlicu

Proces upoznavanja traje. Viktor je prvih dana bio dobar, miran, tih. Milina. Poslednjih dana smo, ipak, upoznali glasovne mogućnosti desetodnevne bebe. Siguran sam i da su prve komšije upoznale njegove potencijale. Nisam siguran da li su već počeli grčevi, ali plače i kada je gladan i kada se najede. Noći su počele duže da traju.

Podela „dužnosti“ je takva da smo stariji sin Luka i ja cimeri u dnevnoj sobi, a mama i Viktor u spavaćoj. Koliko god da sam umoran na kraju dana (čitaj negde oko 20:30), uživam u spremanju kreveta sa Lukom. Njegov deo obaveza se odnosi ne prenošenja dva jastuka i jednog čaršava i vidim da i on uživa u tome.

Opširnije

16. 11. 2015.. | Ostavite komentar