Dva brata, dva sveta

Kada dete počinje da pokazuje svoj karakter? Nisam siguran. Viktor će uskoro 16 meseci i često čujemo komentare tipa: “Bože, isti Luka!“ (brat, stariji skoro pa tačno dve godine). Kad god to čujem primetio sam da nesveno glavom počinjem da mrdam levo-desno tj. da pokazujem neslaganje sa tim komentarima. Meni su njih dvojica dva sveta. Kako je moguće da neko sa godinu i kusur dana uopšte ima „svoj svet“ i posebno da je totalno različit od sveta rođenog starijeg brata koji ima tri godine i isti kusur dana?

Opširnije

10. 02. 2017.. | 1 Komentar

Dva i po dečaka

Prvi zubići i drugi momenti

Posle višenedeljnih patnji, plakanja i balavljenja konačno se desilo: Viktoru se pojavio prvi zubić. Mali, veseli debeljko sada lakše zaspi i plakanje pred spavanje traje kraće. Nova pobeda.

Pojavljivanje prvog zubića poklopilo se sa redovnom kontrolom i utisak posle svega je: krećemo sa uvođenjem mesa. Vegetarijanski dani su iza nas. Sada klopanje izgleda ozbiljno i kao što je prilikom prvih susreta sa kašikom najjači utisak bio taj da Viktor baš nije siguran šta da uradi sa jezikom, sada je utisak taj da je jako važno kojom brzinom porcije sa kašikom stižu kod jednozubog bebca. Dok zastanete da mu obrišete usta ili nedajbože da promešate obrok, stiže zvuk negodovanja. Da može da govori mislim da bi vikao: daj, daj, daj…

Opširnije

06. 06. 2016.. | Ostavite komentar

Dva i po dečaka

Priča o dva mala brata

I pre nego što je Viktor došao na svet imao sam strepnje kako će se dva brata slagati. Na početku je bilo potpuno Lukino negiranje postojanja bebe. Bilo je i par demonstracija ljubomore, ali ništa strašno. Mislim na to da je par puta Luka spremao bratovljeve stvari u ormanu (isključivo samo bebine stvari je izvlačio iz ormana i rabacivao ih po kući) ili što i danas voli da uskoči u kolica koja je dobrano prerastao. Ok, ponekada se penje i mami na leđa dok doji…
Ana i ja smo starijeg uključivali oko nekih rutina u vezi sa bebom (bacanje pelena u kantu nakon presvlačenja), ali nismo ni na čemu insistirali. Odavno smo shvatili da kod tvdoglavog Luke efekat nametanja nečega izaziva žestok otpor (siguran sam da bi moja majka posle ovih redova mogla da ubaci neki kliše poput: „Pitam li se na koga li je samo…“). Zato smo druženje sa bebom sveli na povremene razgovore: „Hoćeš da daš bebi igračku?“, „Jel si poljubio batu?“, „Dođi da zajedno uspavamo bebu“…

Opširnije

18. 04. 2016.. | Ostavite komentar

Dva i po dečaka

Dve velike pobede

Ima onaj momenat u filmovima kada kažu: „Sigurno znate šta ste radili u trenutku kada ste čuli za atentat na Kenedija“. Na žalost i u našem (ljudi sa ovih prostora) CV-u imamo sećanje na trenutak kada smo saznali da je streljan naš premijer. Ili ako ako ćemo srećnije trenutke: tačno znate svaki detalj u prvom saznanju da ćete postati roditelji… E, baš tako ću ja pamtiti kako je sve izgledalo u subotu.

Opširnije

04. 04. 2016.. | 1 Komentar

Dva i po dečaka

Gle, ko to govori

Nedelja popodne, prava opuštena atmosfera za razliku od dana ranije. U subotu je Luka testirao otkriće gravitacionih talasa, pa je nosom poljubio laminat. Uveče smo sa gostima gledali derbi italijanske lige, bolji je pobedio…
Završio se nedeljni ručak i sve je bilo skroz vikendaški: Viktor samo što nije zaspao, Ana je sišla da izbaci par tona pelena iz stana i da kupi neke sitnice, Luka se zaigrao sa kockicama, mene samo što san nije savladao. Sa radija je dopirao lagani zvuk pesme „It’s probably me“, Klepton i Sting, kakav savršen tandem…

Opširnije

15. 02. 2016.. | Ostavite komentar

Dva i po dečaka

Apsolutni početnici

Narodna izreka kaže: „Malo dete mala briga, veliko dete velika briga“. Kao i za mnoge druge stvari u vezi sa roditeljstvom nisam se posebno trudio da je razumem. Sada je razumem. Dok je bebac mali brineš jel’ sit, jel’ mu pelena suva, jel’ podrignuo. Nerviraš se kada plače, a nisi siguran o čemu se radi i jedva čekaš da progovori pa da kaže šta ga muči… Avaj. Potpuno novi momenat brige pojavio se kada se Luka, kao mala beba okrenuo dok je ležao. Prvi put je sam izabrao položaj, prvi put nije bio „onako kako smo ga ostavili“. Prvi utisak je bila velika radost, veliki napredak -dugo očekivani. Odmah nakon blage euforije, kao plima nadošle su nove brige i strepnje. Nema više ostavljanja blizu ivice kreveta bez naslona, češća proveravanja… Sve je to deo zajedničkog odrastanja. Njih kao bebe i nas kao roditelja.

Opširnije

11. 01. 2016.. | Ostavite komentar

Dva i po dečaka

Stigao je Viktor

Možda će ovaj tekst bili malo konfuzan, bez tačnog početka i kraja ali to je ok, jer tako su nam izgledali prethodni dani.
Stigao je Viktor.

U brojkama je to izgledalo ovako: 3770gr, 51cm. U terminu.

Počelo je tako što je gledanje tv emisije „Slagalica“ prekinuto jednim značajnim Aninim pogledom i smirenim: „Počelo je.“ Potpuno spreman, očekivao sam to… Ali avaj… Srce je promenilo ritam u „dupločešće“ i odjednom sam imao osećaj da „mi tramvaj leži na grudima“. Ipak, sabrani i smireni, završili smo pakovanje i presvlačenje. Baka je ostala da čuva Luku. Najavila se da bi došla, eto baš taj dan, pa da ostane dok bude bilo potrebe. Ima nešto…

Opširnije

08. 11. 2015.. | Ostavite komentar