Viktor je prvi put izašao u društvo. Malo jače od mesec i po dana i već smo imali akcije: u dva dana tri žurke, zatim još par događaja, sve van kuće. Prvo paketić, a zatim već sledeći dan dva rođendana. Potpuno svesni da je vreme virusa (zar to nije stalno?), ali smo odlučili da probamo, na kratko, pa da vidimo kako se snalazimo. Viktor je sva dešavanja dobro podneo, tačnije većinu je prespavao. Luka je potvrdio svoj karakter: osobenjak, može da se igra sa drugom decom ali i ne mora, sam sebi je dovoljan. Predstavu sa Deda Mrazom je kulirao i na polovini je otišao da klopa. Prilikom pojave maloprepomenutog Dede, nije imao nikakvu posebnu reakciju, u maniru: „Peace brother“. Rođendani su, naravno, bili po rođendaonicama i tamo se ponašao kao navijen. Mogao je paralelno da glumi u reklami za Duracel baterije i za Red Bul. Sve vreme na maksimalnom broju obrtaja: penjanje, padanje, ustajanje, saplitanje, provlačenje, kotrljanje, zaglavljivanje, udaranje… I onda sve to opet nebrojeno puta. Ponašao se kao da je u super finalu takmičenja „Igre bez granica“.

Opširnije