Pozvaše nas iz vrtića na priredbu povodom osmog marta. U najavi su nas upozorili da nemamo previše očekivanja i da je sasvim moguće da će se deca drugačije ponašati u prisustvu roditelja. Najavljena je izložba dečijih radova i mala priredba. Vreme zakazanog eventa je 17h. Nadao sam se dobrom horoskopu i da će to biti dan kada ću moći da izađem posle osmočasovnog radnog vremena, bez extra time-a, jezikom sporta. Pogađate, poziv i pitanje:„jel može sastanak u 17h?“ a ja: „Naravno da može, takav je posao…“ Nisam izgovorio ovaj drugi deo posle zapete. Nešto pre ključnog sata ipak novi poziv: „Izvinite nismo u mogućnosti danas u pet, da li bi vam odgovaralo sutra…“ Niam ni čuo ostatak rečenice, samo sam glasno rekao: „Juhu!“.
Malo pre isteka devetog radnog sata „uhvatim krivinu“ i požurim na event. Usput sam razmišljao kako može da izgleda prizor u kom Luka radi nešto što je predviđeno ili šta je dogovoreno, a da to nije klopanje. Mali bandit ima dve godine i četiri meseca i trenutno je u nekoj „NE“ fazi.

Opširnije