Tag

noša

Dva ipo dečaka

Kako sam pobedio čekanje u redu (radni naslov: Nisam u redu)

Kao da nam nije dovoljno akcije u životu uz podizanje dvoje male dece: Luke (3 godine i 8 meseci) i Viktora (1 godina i 8 meseci) nego stalno sebi život postavljamo u kategoriju extremni sport. Bez da vas opterećujem detaljima ali: promena posla i kupovina automobila na kredit. Pomenuta finasijska egzibicija je na Anino ime pa smo pravili reorganizaciju kućnih finansija. Ne, nismo uopšte u fazonu nekih striktnih podela, ali je dogovor da ja na sebe preuzmem plaćanje režija. Opširnije

Dva ipo dečaka

Nova rutina

Pročitaš naslov bloga i kažeš da je kontradiktoran, kako „nova“ rutina? Pa tako lepo. Ana je počela da radi pre dve nedelje (tačno jedanaest meseci od porođaja) i sada su jutra puna akcije. Njeno radno vreme je od 7h i dinamika nam od pre dve nedelje izgleda prilično intezivna.

Opširnije

Dva ipo dečaka

Novi list

Novi list, nova stranica. Prilagodiš se sistemu i okolnostima, trudiš se da pronađeš svoje mesto.

Luka je svoju avanturu u prvom vrtiću završio. Rekli su nam da više nema mesta za njega, on je jedan od dece koja su se priključila kasnije i kao takav, sada treba da ode. Tabela sa spiskom dece koja napuštaju vrtić je nedeljama bila okačena u hodniku. Spoznaja da za tvoje dete više nema mesta u ustanovi u kojoj je prvi put naučio gde je njegov ormarić (na kome je pisalo njegovo ime) je malo gorka, ali je to valjda deo odrastanja. Njegovog i našeg. Novi vrtić nam je još bliži, siguran sam da će se mali bandit snaći. Uostalom, nema druge.

Opširnije

Dva ipo dečaka

Korak po korak

Do kraja nedelje moj stariji sin Luka imaće pune dve godine i osam meseci. U gradaciji: novorođenče, beba, klinac, dečak… nisam siguran kako se tačno nazivaju stepenice na toj skali. Znam samo da je Luka domašio novi stepenik.

Noša je savladana, nekada se čak budimo u sred noći kako bi tražio da piški. Uspevamo i da se suzdržimo kada baš nije prilika, izdržao po sat vremena u vožnji bez odlaska na nošu…

Opširnije

Dva ipo dečaka

Dve velike pobede

Ima onaj momenat u filmovima kada kažu: „Sigurno znate šta ste radili u trenutku kada ste čuli za atentat na Kenedija“. Na žalost i u našem (ljudi sa ovih prostora) CV-u imamo sećanje na trenutak kada smo saznali da je streljan naš premijer. Ili ako ako ćemo srećnije trenutke: tačno znate svaki detalj u prvom saznanju da ćete postati roditelji… E, baš tako ću ja pamtiti kako je sve izgledalo u subotu.

Opširnije

Dva ipo dečaka

Kako sam se odmorio u subotu?

Baš sam se radovao suboti, zaista mi je trebao odmor. Jeste da je prethodna radna nedelja bila „okrnjena“ državnim praznikom, ali targeti su targeti, bez obzira što je najkraći mesec u godini… Petku nikada kraja, još se i fudbal uveče nije najbolje završio…
Subota, dan odmora. Buđenje oko 06:10, Luka mi se bukvalno popeo na glavu. Redovne stvari: palimo TV (da bi bili mirni na noši), grejemo mleko, jutarnji rituali. Dok je mangup na noši, zablenut uz „Pinkod“ i u ispijanju jutarnje doze mleka, ja nameštam krevet, kuvam čaj. Kusur vremena pre završavanja noše i onoga što ostane kada složim krevet koristim da bacim pogled na vesti od sinoć, Facebook, Twiter… i pre Instagrama, Luka je naglo ustao sa noše (koju je pre toga tako napunio da bi ga slobodno mogli prebaciti u stariju grupu u vrtiću) i deo sadržaja je ostvario bliski susret sa laminatom. Juhu! Brisanje, spremanje, presvlačenje.

Opširnije

Dva ipo dečaka

Finalno odbrojavanje

Euforija i frka oko Nove godine su mi ok. I sam svojevoljno pristajem na praznično raspoloženje. Uz sve dileme u vezi sa “najluđom noći”, dugo vremena sam bio pošteđen pitanja: “Kuda za doček?”. Godinama sam radio kao DJ i jedinu nepoznanicu koju sam imao u vezi sa dočekom bila je iznos honorara, mada sam i to rešavao vrlo brzo i jednostavno. Uvek sam se ozbiljno spremao za posao i sa kolegom dogovarao tajming nastupanja, prvu pesmu posle ponoći…

Opširnije