Šta da vam kažem, skroz smo porasli: sa Lukom vodimo ozbiljne razgovore. Nekada mi se čini da mu mozak brže obrađuje informacije nego što to jezik može da isprati. Još je daleko od one situacije – jezik brži od pameti. Viktor je trozubo malo svađalo. Savladao je puženje, ali sa spuštenom guzom. Ozbiljna ekipa.

Šetamo tako pre neki dan, Luka se preslišava oko poznavanja marki automobila, Viktor šarmira prolaznike mangupskim osmehom i nebesko – plavim očima. I tako prođe jedan od komšija, krupniji čovek pogleda njih dvojicu i iskreno iz srca kaže glasno i radosno: „Vidi ti dva momka, tatine vojničine!“. Opa. Mozak razmišlja u slikama i prve slike koje su vijuge projektovale su uticale da izgledam kao da sam progutao nešto gorko, nešto mnogo gorko.

Opširnije