Tag
Da li znate one komedije sa gomilom padova i jurnjava, sa zapletom kao iz crtanih filmova? E, baš tako nam nekada izgleda svakodnevica. Luka (4 godine uskoro) i Viktor (2 godine uskoro) su postali prava ekipa, pajtaši.
Postoje vrlo ozbiljne studije koje objašnjavaju kreiranje stereotipa o ženama i njihov položaj u društvu kroz analizu tradicionalnih priča i bajki. Ženski likovi imaju nekoliko zajedničkih crta. Sve one čiste po kući, spremaju obroke patuljcima, čekaju priliku da se dobro udaju, da po njih dođe princ na belom konju… Ako bi ulazili u dublju analizu čak su i negativni likovi zle veštice, dok sa druge strane postoje dobri i plemeniti lovci. Ovaj tekst se neće baviti temom iz tog ugla. Ali, hajde da ponudimo drugu stranu priče.
Pod utiskom onoga što mogu da pročitam kao komentare na tekstove koje pišem, ali i na ono što čujem u svom okruženju, ohrabrio sam se da pokrenem svoj lični blog: patakblog.com na kome pored tekstova iz rubrike „Dva i po dečaka“ pišem i neke druge stvari. Kada sam počeo da unosim prethodne tekstove na svoj blog, shvatio sam koliko se družimo i koliko je vremena prošlo.
Nemam pojma. Meni se to pojavilo kao potreba, odnosno da budem precizan – kada sam napisao prvi tekst i formatirao ga – osećao sam se dobro. Mislim da je to dovoljan razlog da se počne. Imao sam tu privilegiju da prve tekstove podrži portal Bebac.com gde sam delio i još uvek delim svoja razmišljanja kao tata dva dečaka: Luke i Viktora. Luka će uskoro tri godine, a Viktor još malo pa jednu. Supruga, prijatelji i okruženje su dobro reagovali na tekstove i nekako me ohrabrili da budem slobodniji sa temama.
Pomislim nekada da ovaj prostor previše koristim za kukanje, ali zaista pišem o stvarima kada nam se dešavaju. A možda ovo i nije „kukanje“, nego samo konstatacija stanja.
Opširnije
Odzvanjala je Azra: „Ti si žena drugog sistema“ dok se Milan spremao da krene na posao. Kraj godine je i znao je da će imati više posla nego obično, ali je znao i da sve može da postigne. Praznično raspoloženje dalo mu je dodatnu energiju. Pozitvno je uticalo na njega i to što je razmišljao kako će izgledati život sa Majom, devojkom sa kojom se zabavlja nešto duže od godinu dana. Prijalo mu je njeno društvo, nekako ga je činila potpunijim. Postalo mu je dosta konobarica, promoterki i raznih šema. Milan je veći deo svog života proveo u kafani kao gost, ili iza šanka, za tacnom ili u poslednje vreme kao prodavac. Jako ga je nerviralo da njegovo radno mesto zovu „Mrčendajzer“. Radio je za pivaru i sve veštine i poznanstva iz kafana koristio je u novoj ulozi.
Na samom početku pisanja bloga podelio sam strahove koje imam u vezi sa dolaskom bebe na svet: kako će se stariji i mlađi brat slagati? Tačnije, brinuo sam za Lukine reakcije. Nekako, nisam mislio da Luka može biti ljubomoran, rano je krenuo u vrtić, često imamo goste, nije navikao da je sve baš po njegovom.
Sa druge strane nisam mislio ni da će biti u ne-znam-kakvoj euforiji jer sam svestan da je previše mali. Prvih dana sam šablone Lukinog ponašanja tražio u okvirima koje sam naveo u prethodnim redovima ali ih nisam prepoznavao. Iskreno, zbog toga sam čak bio i zadovoljan. Sve vreme je bilo prisutno odsustvo reakcije. E, to je izgleda problem.
Proces upoznavanja traje. Viktor je prvih dana bio dobar, miran, tih. Milina. Poslednjih dana smo, ipak, upoznali glasovne mogućnosti desetodnevne bebe. Siguran sam i da su prve komšije upoznale njegove potencijale. Nisam siguran da li su već počeli grčevi, ali plače i kada je gladan i kada se najede. Noći su počele duže da traju.
Podela „dužnosti“ je takva da smo stariji sin Luka i ja cimeri u dnevnoj sobi, a mama i Viktor u spavaćoj. Koliko god da sam umoran na kraju dana (čitaj negde oko 20:30), uživam u spremanju kreveta sa Lukom. Njegov deo obaveza se odnosi ne prenošenja dva jastuka i jednog čaršava i vidim da i on uživa u tome.