Baš sam se radovao suboti, zaista mi je trebao odmor. Jeste da je prethodna radna nedelja bila „okrnjena“ državnim praznikom, ali targeti su targeti, bez obzira što je najkraći mesec u godini… Petku nikada kraja, još se i fudbal uveče nije najbolje završio…
Subota, dan odmora. Buđenje oko 06:10, Luka mi se bukvalno popeo na glavu. Redovne stvari: palimo TV (da bi bili mirni na noši), grejemo mleko, jutarnji rituali. Dok je mangup na noši, zablenut uz „Pinkod“ i u ispijanju jutarnje doze mleka, ja nameštam krevet, kuvam čaj. Kusur vremena pre završavanja noše i onoga što ostane kada složim krevet koristim da bacim pogled na vesti od sinoć, Facebook, Twiter… i pre Instagrama, Luka je naglo ustao sa noše (koju je pre toga tako napunio da bi ga slobodno mogli prebaciti u stariju grupu u vrtiću) i deo sadržaja je ostvario bliski susret sa laminatom. Juhu! Brisanje, spremanje, presvlačenje.

Opširnije