Tag

viktor

Dva i po dečaka

Zašto sam sinu kupio pušku?

Jedan sam od onih koji se veoma protive obaveznom služenju vojnog roka. Svoj stav sam zastupao godinama u nazad kroz razne aktivnosti u vezi sa prigovorom savesti i bez lažne skromnosti, jedan sam od odgovornih što je Univerzitet u Novom Sadu bio prva visokoškolska ustanova u kojoj je bilo omogućeno civilno služenje. Ne bih da širim dalje tu priču u smeru na šta se pretvorila cela ta ideja, ali je potrebno pojašnenje da bih opravdao neke svoje postupke.

Opširnije

31. 10. 2018.. | 5 Komentara
Svakodnevica

Ovaj blog je o vakcinama

U zenitu mog momčenja po Novom Sadu (čitaj: latentni alkoholizam) ugostio sam ekipu drugara iz rodnog Zrenjanina. Među njima je bio i lik koji je oduvek bio nezgodan. Poslednji upisani pojam je eufemizam u odnosu na ono što je on radio u životu ali, to sada nije presudno za ovu priču. U nekom trenutku druženja (čitaj: oko četvrtog piva) u razgovoru napomenem da u Novom Sadu postoji lokal u kom se nalazi avion MIG 21. Istog trenutka od dotičnog kreće zafrkavanje i podbadanje: “Jeste, baš je ceo avion u kafani”, “Patak pređi na limunadu, počeo si da lupetaš”, “Znam ja da se ti ložiš na Novi Sad, ali brate avion…”.

Opširnije

12. 12. 2017.. | 1 Komentar
Dva i po dečaka

Nova rutina

Pročitaš naslov bloga i kažeš da je kontradiktoran, kako „nova“ rutina? Pa tako lepo. Ana je počela da radi pre dve nedelje (tačno jedanaest meseci od porođaja) i sada su jutra puna akcije. Njeno radno vreme je od 7h i dinamika nam od pre dve nedelje izgleda prilično intezivna.

Opširnije

18. 10. 2016.. | 4 Komentara
Dva i po dečaka

Luka prvi put kod bake, bez mame i tate

Novi posao, nove kolege, prilagođavanje, novi izazovi. Sa druge strane Viktorovo, opet, nekakvo rastenje zuba (čitaj nervoza, dreka, teško uspavljivanje), plus uobičajene redovne obaveze i aktivnosti su bili iscrpljujući prethodnih nekoliko dana, mogu da kažem: nedelja. Ana i ja već neko vreme razmišljamo kada je pravi trenutak da pustimo Luku kod bake za vikend. Čekali smo da se dosta faktora poklopi.

Opširnije

02. 08. 2016.. | Ostavite komentar
Dva i po dečaka

Korak po korak

Do kraja nedelje moj stariji sin Luka imaće pune dve godine i osam meseci. U gradaciji: novorođenče, beba, klinac, dečak… nisam siguran kako se tačno nazivaju stepenice na toj skali. Znam samo da je Luka domašio novi stepenik.

Noša je savladana, nekada se čak budimo u sred noći kako bi tražio da piški. Uspevamo i da se suzdržimo kada baš nije prilika, izdržao po sat vremena u vožnji bez odlaska na nošu…

Opširnije

04. 07. 2016.. | Ostavite komentar
Dva i po dečaka

Jedanaest minuta a nije Paolo Koeljo

Pre par dana, upravo na portalu na kojem se nalazite pročitao sam vest o tome koliko se očevi angažuju oko poslova roditeljstva i koliko su posvećeni deci. Kreće citat: „…analiza Republičkog zavoda za statistiku svedoči da se očevi u našoj sredini svojim detetom u proseku bave – jedanaest minuta dnevno.“

Svrha ovog teksta nije da pokaže kako sam ja super tata ili bilo šta slično.

Opširnije

20. 06. 2016.. | Ostavite komentar
Dva i po dečaka

Prvi zubići i drugi momenti

Posle višenedeljnih patnji, plakanja i balavljenja konačno se desilo: Viktoru se pojavio prvi zubić. Mali, veseli debeljko sada lakše zaspi i plakanje pred spavanje traje kraće. Nova pobeda.

Pojavljivanje prvog zubića poklopilo se sa redovnom kontrolom i utisak posle svega je: krećemo sa uvođenjem mesa. Vegetarijanski dani su iza nas. Sada klopanje izgleda ozbiljno i kao što je prilikom prvih susreta sa kašikom najjači utisak bio taj da Viktor baš nije siguran šta da uradi sa jezikom, sada je utisak taj da je jako važno kojom brzinom porcije sa kašikom stižu kod jednozubog bebca. Dok zastanete da mu obrišete usta ili nedajbože da promešate obrok, stiže zvuk negodovanja. Da može da govori mislim da bi vikao: daj, daj, daj…

Opširnije

06. 06. 2016.. | Ostavite komentar