Tag

vrtić

Dva i po dečaka

Kako sam pobedio čekanje u redu (radni naslov: Nisam u redu)

Kao da nam nije dovoljno akcije u životu uz podizanje dvoje male dece: Luke (3 godine i 8 meseci) i Viktora (1 godina i 8 meseci) nego stalno sebi život postavljamo u kategoriju extremni sport. Bez da vas opterećujem detaljima ali: promena posla i kupovina automobila na kredit. Pomenuta finasijska egzibicija je na Anino ime pa smo pravili reorganizaciju kućnih finansija. Ne, nismo uopšte u fazonu nekih striktnih podela, ali je dogovor da ja na sebe preuzmem plaćanje režija. Opširnije

Dva i po dečaka

Naš prvi dan u vrtiću

Prvi Viktorov (17 meseci) dan u vrtiću, Ana i ja čekali smo sa strepnjom. Jeste da smo imali relativno sveže iskustvo sa Lukom (tri i po godine), ali nas je baš to i brinulo. Kod Luke je sve išlo prilično lako, a mlađi brat mu je sušta suprotnost. Otuda briga.

Opširnije

Dva i po dečaka

Zagonetka zvana vrtić

Kakav si ti to tata bloger?

Logično pitanje sam postavio sam sebi – jer shvatam da opet pišem o našoj borbi sa „vetrenjačama“, sa administracijom. Zasta mi to nije bila namera i dugo sam oklevao, ali tema se nametnula. Viktor je dobio svoje mesto u državnom vrtiću. Biću iskren: na toliko strana smo tražili vezu, kontakte, poznanstva da nismo sigurni koja je opcija „upalila“. Možda je sve, ipak, prošlo redovnim putem.

Opširnije

Dva i po dečaka

Pogled u nazad

Pod utiskom onoga što mogu da pročitam kao komentare na tekstove koje pišem, ali i na ono što čujem u svom okruženju, ohrabrio sam se da pokrenem svoj lični blog: patakblog.com na kome pored tekstova iz rubrike „Dva i po dečaka“ pišem i neke druge stvari. Kada sam počeo da unosim prethodne tekstove na svoj blog, shvatio sam koliko se družimo i koliko je vremena prošlo.

Opširnije

Dva i po dečaka

Novi list

Novi list, nova stranica. Prilagodiš se sistemu i okolnostima, trudiš se da pronađeš svoje mesto.

Luka je svoju avanturu u prvom vrtiću završio. Rekli su nam da više nema mesta za njega, on je jedan od dece koja su se priključila kasnije i kao takav, sada treba da ode. Tabela sa spiskom dece koja napuštaju vrtić je nedeljama bila okačena u hodniku. Spoznaja da za tvoje dete više nema mesta u ustanovi u kojoj je prvi put naučio gde je njegov ormarić (na kome je pisalo njegovo ime) je malo gorka, ali je to valjda deo odrastanja. Njegovog i našeg. Novi vrtić nam je još bliži, siguran sam da će se mali bandit snaći. Uostalom, nema druge.

Opširnije

Dva i po dečaka

Velika Očekivanja

Pozvaše nas iz vrtića na priredbu povodom osmog marta. U najavi su nas upozorili da nemamo previše očekivanja i da je sasvim moguće da će se deca drugačije ponašati u prisustvu roditelja. Najavljena je izložba dečijih radova i mala priredba. Vreme zakazanog eventa je 17h. Nadao sam se dobrom horoskopu i da će to biti dan kada ću moći da izađem posle osmočasovnog radnog vremena, bez extra time-a, jezikom sporta. Pogađate, poziv i pitanje:„jel može sastanak u 17h?“ a ja: „Naravno da može, takav je posao…“ Nisam izgovorio ovaj drugi deo posle zapete. Nešto pre ključnog sata ipak novi poziv: „Izvinite nismo u mogućnosti danas u pet, da li bi vam odgovaralo sutra…“ Niam ni čuo ostatak rečenice, samo sam glasno rekao: „Juhu!“.
Malo pre isteka devetog radnog sata „uhvatim krivinu“ i požurim na event. Usput sam razmišljao kako može da izgleda prizor u kom Luka radi nešto što je predviđeno ili šta je dogovoreno, a da to nije klopanje. Mali bandit ima dve godine i četiri meseca i trenutno je u nekoj „NE“ fazi.

Opširnije

Dva i po dečaka

Tako deca rastu

„Zvali iz vrtića, udario se u glavu. Ivana kreće po njega, a ja idem tamo…“ baš tako, iz vedra neba. Poruku sam čitao dok sam razgovarao sa klijentom.

Razgovor sam na najljubazniji mogući način završio u nekoliko sekundi, odjavio se u firmi i sleteo na parking. Marfi je opet uzeo zakon u svoje ruke: Oni-koji-žive-u-gradu-a-mislim-da-ne-bi-trebali (nego lepo, na neki proplancima i livadama…) su parkirali nekoliko automobila tako da je meni trebalo strpljenje i koncentracija šahovskog velemajstora da se isparkiram. Pročitajte prve redove ovog bloga i biće vam jasno da to nije bilo moguće. „┌¥€∞™!$%%₹….!“ i svašta sam još izgovorio. Sve po spisku. Trubio sam i odskakivao od sedišta. Nije vredelo, očešao sam auto i izleteo sa parkinga kao iz praćke.

Opširnije

Dva i po dečaka

Kako smo krenuli u vrtić

Jedna sjajna emisija na radiju (koja je prestala sa emitovanjem – nepotrebno znanje) je u uvodnoj špici imala sledeću „mudrost“: „Neke stvari se najbolje rešavaju tako što se uopšte ne rešavaju“. Tako smo i mi postupali kada je bilo pitanje o najboljem vremenu da Luka krene u vrtić.

Opširnije

Dva i po dečaka

Dan posle ponedeljka

Dan je izgledao skroz obično, ništa nije slutilo da može postati tako važan. Običan utorak. Jedan sjajan pesnik takav dan nije udostojio ni imena, nego ga je oslovljavao sa „Dan posle ponedeljka“. Vreme je bilo sunčano, opisano sa „template“ rečenicama iz vremenske prognoze sa: „temperaturama iznad proseka za ovo doba godine.“ Ništa tog utorka nije moglo da se pretpostavi da će biti poseban.

Opširnije