reči, učimo, luka, patakblog

Dugujem vam izvinjenje zašto se nismo „čitali“ prošle nedelje. Jednostavno sam bio previše umoran i u potpunom nedostatku koncentracije. Uzrok je, pretpostavljate, neka kombinacija sa Lukom i Viktorom.

Prošlog petka uveče je Luka počeo jako da kašlje i celu noć se mali bandit mučio i plakao. Subota uveče se dopunila i sa povišenom temperaturom. Nedelju uveče smo izmerili 38,3 stepena. U pitanju je bila blaga upala izazvana virusom. Virus je „napao“ i pljuvačne žlezde koje su otekle i učinile to da se Luka, prvi put u životu, drži za obraz i da govori „boli“. Nije to ništa strašno, posle odlaska kod doktora i dobre terapije stanje se vrlo brzo smirilo, ali tih dana sam „vezao“ tri noći bez normalnog sna. Na opisano Lukino stanje dodajte Viktorovo iščekivanje prvog zubića i redovno plakanje pred spavanje, nekada i duže od sat vremena. U ponedeljak uveče sam imao efekat eho-a u glavi, sve mi je odzvanjalo. Naravno da smo imali drugačije planove za taj vikend. Ramišljajući o nekim marketinškim porukama za potencijalnog klijenta i opterećen svakodnevicom, palo mi je na pamet kako bi mogle izgledati poruke o roditeljstvu, onako iskrene:

„Saznajte koiliko zaista možete da ostanete budni!“

„Jedna ruka biće vam dovoljna da ugrejete ručak ili skuvate kafu“

„Pomerite granice vaše ljubavi ali i strpljenja!“

„Imali ste planove? Zaboravite ih“

„Upoznajte brigu kakvu niste ni sumnjali da postoji“

Za ovaj deo teksta osećam potrebu da napišem još nešto: zbog navedenih problema, Luka je morao da vadi krv. Jutro pred analizu brinuo sam se kako će sve to izgledati i pored brige o rezultatima razmišljao sam i o samom činu uzimanja krvi. Teta u laboratoriji je međutim bila sjajna: rekla mu je da će mu izvaditi bubamaru iz prsta. Par sekundi i sve je bilo gotovo. Uspela je čak da nasmeje tih dana prilično „kenkavog“ Luku. Još uvek prepričava: „Buba mala iz psta“. Bravo.

luka, patakblog, šmekerU prethodnih petnaest dana bilo je još novih stvari. Luka je naučio imena automobila i da im prepoznaje oznake. Tako da je sada nama prolazak kroz parking ozbiljna zabava. Video je moju reakciju kada je prvi put u pametnoj glavici složio reč „Opel“ i dobro poznati znak. To ga je očigledno motivisalo i sada svaki automobil zaslužuje pokazivanje prstićem i preslišavanje: „pezo, Iat (FIAT), leno, suuki, bebe (BMW), dacia, audi, cedes, tatino auto (WV)…“ na moje veliko oduševljenje. Tačno gledam kako pokaže prstićem na auto i pokušava da se seti koji znak odgovara njegovim pojmovima. Preslatko.

Ana i ja smo svedoci kako na dnevnom nivou sa Lukom proširujemo fond reči, slažemo ih u nekakve smislene celine i ozbiljno ponavljamo sve što čujemo. Dok smišljam rečenice koje upravo čitate shvatam koliko je porastao i poslednje vreme. Dok se Viktor muči oko zubića i plače iz sveg glasa, Luka mu često prilazi, miluje ga po glavi i govori „Beba plače“. Par puta sam ga uhvatio kako nešto Viktoru objašnjava govoreći mu: „No no“ i sve to isprati sa mahanjem kažiprstom. To je nešto što vidi od mame i tate dvadesetak puta na dan.

Juče je imao trenutak koji me je ostavio bez teksta: sa tavana smo mu spustli bicikl jer imamo ideju da ovog leta savladamo pedale. Lep trocikl, sa sve dugmićima koji sviraju, imamo i korpu za stvari… nekako u manevrisanju Luka je uspeo da sruši bicikl. Njegova rekacija posle toga bila je: „U p____u m___u!“. Eto novih momenata….

Tekst je prvi put objavljen na sajtu Bebac.com >>>

Još roditeljskih avantura možete pročitati u knjizi “Dva i po dečaka“ Savršen poklon za buduće ili „sveže“ roditelje. Poruči knjigu za samo 230,00 dinara.

PORUČITE KNJIGU

Podelite!

HOĆU DA DELIM

HOĆU DA DELIM